Philippa Gregory Quote

Dželat mi prilazi i kaže: Spustite glavu na panj i raširite ruke kad budete spremni, gospo.Poslušno spuštam ruke na panj i nespretno kleknem na travu. Osećam njen miris pod kolenima. Osećam bol u leđima i čujem krik galebova i nečiji plač. A onda odjednom, baš kad se spremim da spustim čelo na hrapavu površinu panja i raširim ruke da dam znak krvniku da može da udari, odjednom me preplavljuje talas radosti i žudnje za životom, i kažem: Ne.Prekasno je, dželat je već zamahnuo sekirom iznad glave, vež je spušta, ali ja kažem: Ne i ustajem, pridržavajući se za panj da se osovim na noge.Osetim strahovit udarac na potiljku, ali gotovo nikakav bol. Silina udarca obara me na zemlju i ja ponavljam Ne, i odjednom me obuzima buntovnički zanos. Ne pristajem na volju ludaka Henrija Tjudora, ne spuštam krotko glavu na panj i nikada to neću uraditi. Boriću se za svoj život i vičem Ne!, pokušavajući da ustanem i Ne, kad osetim novi udarac, Ne dok pužem po travi, a krv mi lipti iz rane na vratu i glavi i zaslepljuje me, ali ne guši moju radost u borbi za život iako mi on izmiče, i svedočenju, do poslednje g časa, o zlu koje Henri Tjudor nanosi meni i mojima. Ne!, vičem. Ne! Ne! Ne